Imate pitanja koja ste oduvek želeli da nam postavite? Možda ćete odgovore pronaći upravo ovde.
Ako ne, kontaktirajte nas. Radujemo se tome!
https://www.facebook.com/froschsrbija/
https://www.instagram.com/frosch_srb/
Preko linka u nastavku možete naći više o našim inicijativama o održivosti.
https://frosch.de/Nachhaltigkeit/index-2.html
Šta znači "eko kvalitet"?
Za nas "eko kvalitet" znači ne samo sastav sredstava već i pakovanje, proizvodne procese i još mnogo toga. Možete pročitati detalje u našem Ekološkom kvalitetu u 9 tačaka.
Da li su Frosch proizvodi veganski?
Da, Frosch formule su uvek bile bez sastojaka životinjskog porekla i stoga su veganske.
Da li su Frosch proizvodi testirani na životinjama?
Veoma brinemo o dobrobiti životinja. Zbog toga su se naši Frosch proizvodi uvek pravili bez sastojaka životinjskog porekla. Štaviše, naši Frosch proizvodi nisu bili testirani na životinjama u prošlosti, a nisu testirani na životinjama ni u sadašnjosti. Strogo smo protiv testiranja na životinjama! Shodno tome, nismo sproveli nikakva testiranja na životinjama niti smo ugovorili treću stranu da izvrši bilo kakvo testiranje na životinjama. Uzgred, takvo testiranje je zabranjeno u razvoju deterdženata za pranje i čišćenja u Nemačkoj od 1998. godine (§ 7a (4) TierSchG). Kozmetički propis EU iz 2013. godine zabranjuje testiranje kozmetičkih proizvoda na životinjama.
Znamo da su svi sastojci za deterdžente za veš i proizvode za čišćenje možda bili testirani na životinjama u nekom trenutku. Međutim, mi te sirovine ne proizvodimo sami, već ih nabavljamo od više različitih dobavljača. Zakonodavstvo EU (REACH regulativa) obavezuje te dobavljače da jednom testiraju sirovine pre nego što se iznesu na tržište kako bi dokazali da nisu štetni po život ljudi i životnu sredinu. Niko – ni mi, naši dobavljači ili drugi proizvođači sredstava za čišćenje i kozmetike – ne može zaobići ove testove. Zbog toga ne možemo isključiti mogućnost da su pažljivo odabrane sirovine koje su pogodne za životnu sredinu i kožu koje koristimo bile testirane na životinjama u prošlosti. Međutim, možemo da uverimo naše kupce da naši Frosch proizvodi nikada nisu testirani na životinjama!
Pored toga, ne izvozimo nijedan od naših proizvoda u zemlje čiji zakoni zahtevaju testiranje na životinjama za odobrenje proizvoda.
Da li Frosch koristi mikroplastiku u sastavu svojih proizvoda?
Ne. Nijedan Frosch prizvod ne sadrži mikroplastiku. Čitav asortiman proizvoda razvija svoj puni efekat čišćenja i nege bez mikroplastike (primarne mikroplastike) i na taj način štiti reke i okeane.
Mikroplastiku ne treba mešati sa sintetičkim polimerima. Potonji su materijali rastvorljivi u vodi koji se apsorbuju u objektima za prečišćavanje vode, tako da ne predstavljaju opasnost za vodene tokove. Takvi sintetički polimeri se koriste u Frosch deterdžentima, na primer, u obliku inhibitora prenosa boje PVP (polivinilpirolidon), koji štiti boje kako ne bi izbledele. Trenutno ne postoji alternativa na biljnoj bazi.
Da li Frosch koristi palmino ulje u svojim formulama?
Od početka koristimo tenzide na bazi biljaka umesto surfaktanata na bazi nafte. Surfaktanti na biljnoj bazi se delimično sastoje od kokosovog ulja i palminog ulja iz održivog uzgoja, ali sve više od evropskih biljnih ulja.
Tačnije, ne koristimo palmino ulje, već ulje palminog semena, koje je otpadni proizvod palminog ulja. Dolazi od poslednjeg ceđenja i ne može se koristiti za namirnice. Surfaktanti (aktivne supstance za pranje) se proizvode od ovog palminog ulja.
Međutim, ne vidimo ovo kao krajnje rešenje i nastavljamo sa našim dugogodišnjim istraživanjem alternativnih sirovinskih resursa iz biljaka. Uključuju surfaktante i sapune iz Evrope (npr. na bazi masline, uljane repice, suncokreta i lanenog semena) koji na kraju ulaze u naše proizvode. Zamena sistema sapuna i surfaktanata iz dana u dan nije tako jednostavna kao što zvuči jer materijali imaju značajan uticaj na performanse proizvoda, stabilnost formule, boje i mirise.
Zašto Frosch koristi plastiku za svoje pakovanje?
Plastika je vredan materijal koji nudi mnoge prednosti. Cilj mora biti da se plastika stavi u zatvoreni ciklus i da se reciklira kako se životna sredina ne bi još više opterećivala.
Zato je naš moto: PONOVNA UPOTREBA – SMANJENJE – RECIKLAŽA. Ili ti 3xR (Reuse, Reduce & Recycling)
PONOVNA UPOTREBA: Naše boce proizvodimo od 100% korišćene plastike i godinama promovišemo pakovanje u refil kesama za ponovno punjenje kako bi se naše boce mogle puniti iznova i iznova.
SMANJENJE: Naše kese za dopunjavanje štede do 70% materijala za pakovanje u poređenju sa bocom koja drži istu količinu proizvoda.
RECIKLAŽA: Naše flaše su deo reciklaznog ciklusa gde kada se jednom iskorite one se ponovo recikliraju I koriste – I tako u nedogled.
Frosch PET (polietilentereftalat) boce su napravljene od 100% korišćene plastike. Trenutno, 50% reciklata (korišćene plastike) dolazi iz depozitnog sistema sakupljanja iskorišćenih plastičnih boca , a 50% iz sistema žutih vreća/Yellow Bag (tako se popularno nazivaju vreće u koje se odlaže plastika bačena u domaćinstvu).
Naše Frosch Senses HDPE (polietilen visoke gustine) boce sa gelom za tuširanje sastoje se od 100% korišćene plastike iz sistema za prikupljanje žutih vreća / žutih kanti. Mi smo to prvi napravaili u svetu u pakovanjima u kozmetici.
Staklena ambalaža nije idealna za deterdžente za pranje veša i proizvode za čišćenje jer se staklo lako lomi. Zbog toga industrija proizvoda za čišćenje koristi stabilnu plastičnu ambalažu. Ali to nije jedini razlog. Staklo je mnogo teže od plastike. Za pakovanje jednog litra tečnosti potrebno je oko 500 grama stakla, ali samo 35 grama plastike. To se pretvara u više emisije CO2 u proizvodnji i transportu staklenih boca za jednokratnu upotrebu, a samim tim i znatno lošiju procenu životnog ciklusa (LCA). Godine 2010. Institut fur Energie- und Umveltforschung Heidelberg (ifeu) je ispitao i uporedio LCA različitih tipova boca. Istraživači su zaključili da staklene boce za višekratnu upotrebu nisu ekološki najispravnija varijanta. U određenim okolnostima nisu pronađene jasne ekološke prednosti ili nedostaci u poređenju staklenih boca za deponovanje i PET boca za jednokratnu upotrebu. Da bi se postigli dobri rezultati, slični kao kod staklenih boca, PET boca mora:
a) da bude veoma lagana
b) da bude napravljena od relativno visokog udela reciklata. Reciklirane PET boce kompanije Frosch zadovoljavaju ova dva zahteva.
Višelitarska punilica može biti nesanitarna. Postoji ozbiljna opasnost da bakterije mogu zagaditi proizvod za čišćenje u stanici za punjenje. Zatim potrošač nosi bakteriju u svoj dom, gde se može širiti po kuhinji i na posuđe. Kontaminacija se može sprečiti samo dodavanjem velikih količina konzervansa u formule proizvoda u punilicama, a to Frosch uopšte ne želi raditi. Koristimo potpuno demineralizovanu vodu koju dobijamo iz sopstvenih postrojenja za prečišćavanje vode. To nam omogućava da svedemo konzervanse u našim formulama na minimum čime su naši proizvodi više “skin friendly”.
Zatim, tu je i pitanje deklaracije. Kao proizvođač deterdženata za pranje veša i proizvoda za čišćenje, moramo da poštujemo regulativu EU o deterdžentima koja zahteva da pružimo detaljne informacije o sadržaju svakog proizvoda. To je dobra stvar jer tada potrošači znaju koje su supstance u boci. Na punilici, međutim, potrošač bi mogao da stavi u bocu proizvod za čišćenje koji se razlikuje od originalnog proizvoda. U tom slučaju, informacije o proizvodu više ne odgovaraju sadržaju bočice.
Povrh toga, diler bi mogao da snabdeva punilice samo sa jednim brendom i sa najviše tri ili četiri proizvoda. Međutim, potrebno nam je rešenje za ceo asortiman proizvoda, a ne samo za nekoliko odabranih artikala. Rešenje smo pronašli u korišćenju ambalaže od 100% korišćene plastike i u pakovanju za ponovno punjenje tj vrećama za dopunu. Sa vrećama za dopunjavanje, flaša se može puniti iznova i iznova – tako da praktično imate svoj mali sitem za punjenje kod kuće.
Uvođenje depozitnog sistema sredstava za čišćenje mora biti regulisano zakonom i mora biti uključena cela industrija i trgovina na malo. Morao bi se uvesti potpuno novi sistem. Iz higijenskih razloga, ambalaža za hranu i piće se ne može sakupljati zajedno sa ambalažom za sredstva za čišćenje. Troškovi odvojenog rukovanja bili bi veoma visoki jer bi trgovina morala da nabavi određeni broj uređaja i stvori dovoljno prostora za skladištenje.
Mi proizvođači bi takođe morali da nabavimo nove mašine za sortiranje, pregled, pranje i ponovno flaširanje. Plastične flaše bi morale da budu veće debljine da bi mogle da se pune 10 do 15 puta; kapice bi takođe morale biti redizajnirane. Ukratko rečeno, analiza troškova i isplativosti je pokazala da sistem za deponovanje proizvoda za čišćenje nije ni ekološki ni ekonomski svrsishodan, posebno zato što naša Inicijativa za reciklažu već koristi sistem zatvorene petlje koji su kreirali Dualni sistemi. Takođe, kada se prerađuje plastični otpad iz Žute kese, ambalaža iz sektora prehrambenih proizvoda se reciklira.
